- „Kučko“ – kriknuo sam. Ništa nije rekla, samo je izobličla lice u nekakav kiselkast izraz te se maknula ipred televizije. Jednostavno mi ne dolazi do glave kako nikad ne primjeti kako mi smeta u poslu, da nebi možda živjeli od njenih lickanja podova, drugorazredne tvrtke.

- „Kurac sad“  - prosiktao sam ovaj put i nogom bacio već praznu limenku laškog. Kurčevi Trondhajm već gubi 2:0 u prvoj trećini.

- „Gotov je ručak“ – doviknula je.

- „ Ma, jebi se“ – uzvratio sam, te se ustao, uzeo sako i izašao van, teletekst sam joj ostavio tek toliko da je raspizdi do kraja.

- Spustio sam se do favorita, bilo je prazno pa sam stao podjebavat Sofiju. Inače ukucivačicu parova i dobar primjerak pičke.

- „Onda Sofija, kad ćeš mi dat?“ – upitao sam je, zagonetno.

- „ Kad bi neki kurac dobija, tko zna?“ – podjebavala je.

- „ A, bili mi ga popušila za deset iljada. Ono samo ga liznula“

- „ Ajde ne pizdi“ – odbrusila mi je.

- „ Šta se tu sad kurčiš, ajde nije sramota liznit malo za koju kunu“. – nisam posustajao

- „Ma odjebi, Ivane“ – dreknula je i uvatila nešto škljocat po mobitelu, dok sam ja potražio olovku da lupin neki par.

- „Nego Sofe, a da ja opizdin stotku na ove konje, isplatili se to, jel ko dobija, aaaa“

- „Našta ti ja ličin pizdune, nisan ti ja Vakula da prognoziran, ja kucan po ovim ovde brojevima, za to priman usranu plaću, a bilo mi bolje da radin u nekom butiqeu“ – činilo se da se raspizdila na ono prije.

- „Ma šta se odma, koji kurac ljutiš, ja te malo provociran, a ti odma nos u nebesa“ – pokušao sam je smiriti.

- „Ništa, ipak ću ja stavit na ovog ovde blu rej konja, on bi moga to dobit, aaa, moga bi jel tako“ – posegnuo sam za novin listićem i pokušao ispuniti ga.

- „A isusati kako se ovo ispunjava, ajde Sofe ti mi ispuni na ovog gori, blu rej neko kljuse, ajde gospe ti“ – nevoljko je tastaturu i opizdila po par brojeva pa zastala.

- „Nego kolko'š stavit“

- Otvorio sam naovčanik, prolistao ga, te lupio pred nju mažuranića.

- „Ma, ko ga jebe meti stoju“ – opizdila je po još par brojeva i kliknula da mi isprinta tiket.

- „Na, uzmi“ – gurnila mi ga je ispod one staklene ćibe. „Nego bolje ti je bilo da si malom kupija neku igračku, nego da se ti igraš tu sa konjima“- zanovjetala je.

- „Ajde ne pizdekaj, evo sa će poć trkat“

- „To šestica, trči, trči, too pizdune stari, trči, tako tako“. – Ispostavilo se da je ovaj blu rej pravi vrag od konja, grabio je prema pobjedi.

- „Vidi Sofe, nuga šta trči, ahaha, enoga prvi, prvi“ – pobjednički sam joj se nacerio u facu.

- „ Ajde Sofe, otvaraj blagajnu, isplati tatici, oš mi još pizdekat, nemoj ovo, nemoj ono“

- Ponovo je kuckala po brojevima, te mi naposljetku isplatila 865,13 kn. Strpao sam u novčanik onih okruglih 800, a onih 65 gurnija kroz ćibu.

- „Evo, Sofe za frizuru, na uzmi“ – nije se nečkala, te je manirom zaposlence kazina, povukla rukom pare.

- Potrpao sam novčanik u džep, opsovao mater trondhajmu još jednom, mahnuo Sofiji onako sa leđa, te izišao.

- Sada je valjalo nešto popit za dušu, pa sam se samo spustija ulicu niže do „propele“. Inače propela je bila građevinska kučica, pretvorena u birtiju sa dušom, moglo se popit, bacit na balote, zaigrat na karte. Bilo je još rano za standardnu ekipu pa sam se nasrao Mati na šank.

- „Adje Mate, gospe ti, natoči nam dva đeka“ – što je on vrlo rado napravio. Pohvalio sam se za konje, pa smo popili još jednog đeka, jebali smo mater, trondhajmu u moje ime, volsburgu u njegovo, popili još po jednog, pročitao sam novine onako sa nogu, popili još jednog, ja putnog, a on jednog da ostane budan, stavio sam mu dva gundulića, te se izgubio prema gradu.

- Nekako me je kopkalo ono Sofijino, da sam moga malom kupit neku igračku, a ionako pizdeka po cili božji dan, o nekim legosicama kockicama, pičakma materinama, pa sam svratija do čajna šopa, i kupija te neke kocke, ko će ga više znat.

- Svratija sam još do „automata“, lupija dva crvena na ruletu, ali nije rulet konj pa dobrano popušija.

- Vratija san se u stan, ipak sam se pokušao iskupiti Željki za popodne, no nekako se hladno držala kada sam je poljubio.

- „Gledaj sad“ – rekao sam joj.

- „Igore, igore, dolaz vamo“ – dreknuo sam.

- „Šta je ćale?“

- „Dođi“ – uvjerljivo i mekano sam rekao.

- „Evo ti, stalno moliš za ove kockice, pa ti ćale kupija“ – Željka je sada već izgledala zadovoljnije.

- Brzo je rasturija kutiju.

- „Ćale, ovo nisu prave, ovo su one jeftine, vinko ima prave vidija san ja u njega, otac mu ih je kupija u Austriji“

- „Ma, to su isto prave“ – uvjeravao sam ga.

- „Ma, nisu, vidiš tu triba pisat Lego“ – uzeo je kutiju, te je bacio na pod.

- „Pizdune jedan nezhvalni“ – opizdija sam mu trisku, nabija ga nogom i zgazija usrane Legosice.

- „Majmun jedan“ – promrmljao sam.

- „Sa tobom, čovik nemože normalno pričat“ – kroz plač je prozborila Željka, te otrčala u sobu.

- „Ti se kozo ne mišaj“ – dreknuo sam za njom.

- „Nezahvalna stoka“ – siktao sam sebi u bradu dok sam pokušavao skinuti cipele, tehnikom „nogom o' nogu“.

- Nakon što sam se malo smirio sjeo sam u fotelju, upalijo teletekst, opsovao trondhajmu mater, te zaspao sa pivom u ruci.